Почетна Дневник на Магдалену К.

Среда, 18 септември

Драг дневниче, прв пут у живот добивам нагон да утепам на место и тој сас чук у главу животињу. Можеше да ме разбуди киша што удара у олук, „старо купујеееем“, дрвосечачи, ѓубраџије сас препознатљиву свирку за „терај мајсторе“…али, од ичера утрај се нема од бело куче на комшие. Анима дунди комшие. Прату ги од прозор к’т ќе искочив и од т’ј момент гад сас плави очи не престануе да лае. А, они изгледа у НАСУ работив. Нема ги по два д’на. Иду да проверу има ли воду, има ли храну, помислу да му отвору порту и да га пушту, ама ако уапе некога на сокак, ќе ме фати камера на Дејана. Лае на мачку док гу она дрви на дрво. И њума би гу утепала. Веш га постиљам, а у главу ми ау-ау-ау-ау.  Враќам се унутра, затварам ги сви прозори, спуштам ролетне, пуштам Брус Спрингстина и размислују куде ми е чук. Леб од ичера не се жвака, нарочито дољна корка, камоли да се намачка паштета. Распада се како морска пена. Ништо саглам нема значи.

Треба да се средуе плакар. Излитени кишни мантили. Најде си га стар беџ од некој концерт „A di si ti“. И 50 денара. Там’н за леб, од онија што не знаемо да ги изговарамо: чијабата или чабата. Уалено дете неќе пешки у школу, фризура ќе му се растури од кишу. Мајка му е за ебање. Ќе га вози цели 768 метра.

Luxury Catering Service

Колона од Скорупан (што ли им значи тој име, праву менталну забелешку да ги прашам лично к’т отиду по леб), до Комитет. Семафори работив (браво граду мој), али зашто свирив сви? Нема више свадбе. Придружују се на пцовке к’т сфаќам дека паук зима авто од пред библиотеку. Опа, ситу се, ед’н веран читател помалко. Дете ќе касни у школу. Јављам се на класнога. Вечер сте на родителски, убав ден! Тииииит-тиииииит и титнемо ви га. Од ау-ау-ау-ау у тит-тит. Свакодневна градација на кумановски звук.

Среќа па вечер има добар настан, у Занатски дом е промоција на документарац за групу The hip. Он’ј осеќај к’т се качиш на некој рид и почнеш да вриштиш па ти се враќа ехо од сопствену ослободену енергију. Ауууу-аууу-аууу. Сас чук закачи гоблен на ѕид. Некој чопор на бели кучиња извезен како да иде у рај.