Ед’н пут, поодамна, прошетала се Јовка кумановка низ тој кумановско поље и изгубила си га омиљен кован ѓердан. Дигне се патрдија кој прв да га најде и да гу освои. Тражи Љатиф Ага, тражив Соколанци отут Карап Маалу. Кумани га ангажирав Евлију Челебију да слика. Преврти се Чоробенско и Опанчарско сокаче, извади се калдрма од Проевски Сокак – ѓердан како у земју да пропаднаја!
Подмитив се сас суџук и мезал’к нагоричани да га најдев. Соберев се около Занатски Дом и се распоредив: едни куде пивницу, други куде Палас, ресто дежурни на Тумбу, позади бандере. Од бању се враќав бели снајке, ама сви сас голу шију. Од Шајчеву кафану занаса се Батко Ѓорѓија и л’цка, не може да раскаже како избегала Ленче. Оправи гу накуде Рекламу, да се освежи сас две коцке ладно овчо кисело млеко.
Карпош ќе победи, стиза абер и ѓердан пада у друг план. Костурница ќе биде на високо. Една школа ќе изгори, али све од пепел ќе се дигне, још боље него што е било. Кумановски мерак, мајтап, марифетл’к е тој голем!
На автобуску станицу, куде Кристал и по некој шверцер што стои, много ќе му се намерив на ов’ј град и туј ќе си останев. Заедно да поемо, да пиемо, зло да га затремо. И на кијамет и на припек. И к’т дува алина.
Ја гу ја, млада снашка, праунука на Јовку, пали тутун на икиндију, погледне га Куманово од шеснаестокатницу и тики види куде л’шти ѓердан около жену борац. Дали да га симне и да ги закити кумановски олимпијци сас њега? Или да га поклони на народан театар? Да га частив Аџи Трајка за зета. Ќе се објави у Наш Весник, ќе се чита у „Тане Георгиевски“. Ќе се ш’пка у гардеробу на базен. Ќе биде кумановска сензација!
Ете ти повод да едемо зељанче.
У сви воловоднице на ов’ј бел свет, Куманово е поклањало и примало и понекад крало – само љубав. И гајрет.
Свратите, да се изназборимо како е некад било. Како ќе биде – зависи искључиво од кумановци. Живели!